Mi na Balkanu odlično znamo da je kafa mnogo više od običnog napitka.
Svako ispijanje kafe ritual je za sebe, koji prvenstveno zavisi od povoda – da li je u pitanju prva jutarnja kafica, okupljanje sa prijateljima, mali predah kako bi se prikupila energija za ostatak dana…
Često imamo i neke sopstvene male rituale kuvanja, kako bismo dobili piće baš po svojoj meri. Tu su zatim i dodaci za kafu, poput šećera, mleka ili šlaga, ali i oni uz nju – kocka ratluka, cigareta, kisela voda ili, pak, čašica rakije.
Da, pijenje kafe je jedno naročito iskustvo, kako kod nas, tako i širom sveta.
Zato Vam danas donosimo specifične običaje i tradicije iz nekoliko zemalja, koji samo dokazuju posebnost i značaj našeg voljenog napitka.
ETIOPIJA
Etiopija, zemlja iz koje potiče najpoznatija vrsta kafe – arabika, jedan je od najvećih proizvođača ove sirovine, ali je vrlo slab izvoznik.
Međutim, to uopšte nije začuđujuće, kada uzmemo u obzir kako i koliko Etiopljani piju kafu.
U ovoj zemlji, priprema i konzumacija kafe je svojevrstan obred, nastao kao deo seoskih društvenih ceremonija koje se izvode svakog jutra, podneva i večeri.
Prema tradiciji, žene prvo pale tamjan, bacajući cveće i mirišljavo bilje po podu, a zatim na vatri zagrevaju zrna kafe. Često se tu dodaju i aromatični začini, poput cimeta ili karanfilića. Zrnca se zatim ručno usitnjavaju metalnim štapom (kao u avanu), a potom se kuvaju u posebnom glinenom sudu po imenu jabana, za koji Etiopljani kažu da je upravo on tajna ukusa njihove kafe.
Ona se potom nekoliko puta procedi, i spremna je za posluživanje, i to od najstarijeg do najmlađeg konzumenta. Ovaj čin nije samo izraz poštovanja, nego i simbol povezivanja generacija.
Sama ceromonija može potrajati i dva sata, pošto tradicija nalaže da svako popije po tri šoljice, a svaki krug se kuva od istih zrnaca. Etiopljani veruju da sa trećom šoljicom dolazi i blagoslov, i zato je nepristojno popiti manje.
Uz kafu se često gricka pečeni ječam, kikiriki ili kokice, a u Etiopiji se kafa često upotpunjuje i nekim nama neobičnim dodacima, poput soli ili začinjenog putera.
Kafa spremljena tokom ovih ceremonija se prodaje i u kafićima tokom celog dana, jer je posve drugačija od one iz mašine.
VIJETNAM
Baš kao kod nas, i u Vijetnamu kafa okuplja ljude i pije se više puta dnevno.
Ovde se kafa kuva uz pomoć tankog metalnog filtera koji se stavlja iznad čaše i u koji se sipaju zrnca i vrela voda, a potrebno je do desetak minuta da se procedi. Uglavnom koriste vrstu robusta, koja ima skoro dvostruko više kafeina od arabike, pa je njihova kafa vrlo jakog ukusa, sa malo čokoladnih primesa.
Vijetnamci kafu najčešće piju na tri načina – kao običnu crnu kafu (cà phê đen), kafu sa kondenzovanim mlekom (cà phê sữa), ili ledenu kafu sa kondenzovanim mlekom (cà phê sữa dá).
Kafu su u Vijetnam, pred kraj XIX veka, doneli Francuzi, naviknuti da je piju sa mlekom do koga u ovoj zemlji nije bilo lako doći. Otuda kondenzovano mleko, koje ima daleko duži rok trajanja, a led je odličan način da jednostavnu kafu pretvori u moćno okrepljenje protiv vrućine.
MEKSIKO
Veseli i ješni Meksikanci i danas najviše vole svoju café de olla, koja je nastala tokom Meksičke revolucije. U to vreme su kafei imali poseban značaj, jer su se ljudi tu okupljali kako bi čitali novine i diskutovali o burnim političkim i društvenim događajima.
Kafa nosi naziv po posebnom zemljanom sudu u kome se kuva zajedno sa smeđim šećerom i štapićima cimeta.
Meksikanci za ovu kafu koriste piloncillo, nerafinisani šećer oblikovan u posebne kupice, čiji ukus podseća na karamel.
U Meksiku je uobičajeno da se kafa pije ujutru i uveče, pred spavanje, što je mnogima od nas nezamislivo!
ITALIJA
Ne možemo pričati o kafi, a da ne pomenemo Italiju koja nam je u XIX veku podarila mašinu za espreso, dajući ovom napitku sasvim novu dimenziju.
Dok mi dan uglavnom započinjemo sa džezvom, oni se razbuđuju uz kafu iz moka pota, električnog kuvala koje se napuni vodom, a na vrh se dodaje filter sa zrncima kafe, obično mešavinom arabike i robuste.
Potom se prelazi na espresso, što je italijanska reč za ,,pod pritiskom’’. Espresso se pije uglavnom s nogu u kafiću, i to stojeći za šankom, bez sedanja, često uz ćaskanje sa barmenom. Kako je ovo jedan od najpopularnijih napitaka od kafe i u Srbiji, dobro nam je poznato o kako malim količinama je reč. Zato nije neuobičajeno da se jedan espresso pretvori u više njih. 🙂
On se u Italiji pije tokom celog dana, dok su kafe sa mlekom, kao što je cappuccino, rezervisani samo za jutro, jer se smatraju preteškim za konzumaciju posle obroka.
Kafa je ovde, posle vode, najvažnije piće, ali i mnogo više od toga – izgovor za okupljanje, druženje, razgovor, i kostur oko koga se oblikuje dan,
IRSKA
Irska kafa (caife Gaelach), napitak na pola puta između kafe i koktela, poznata je i voljena širom sveta.
Priprema se tako što se u crnu kafu umeša malo irskog viskija i najmanje jedna kašičica šećera. Na vrh stavlja sloj šlaga kroz koji se kafa i pijucka.
Ona nema tako dugu tradiciju – nastala je tokom četrdesetih godina prošlog veka, ali se ubrzo izdvojila kao jedan od najpopularnijih napitaka ove vrste.
Premda su se kokteli sa kafom služili širom Evrope još od XIX veka, zvanični nastanak irske kafe se najčešće pripisuje kuvaru Džou Šeridanu, koji je želeo da ugreje putnike sa jednog broda čije se putovanje odužilo.
Irci tradicionalno nisu ogromni ljubitelji kafe – kod njih je na prvom mestu ipak čaj, mada je i njihova ljubav prema viskiju takođe nadaleko čuvena. Stoga, svakako ne čudi to što su pronašli način da ovo piće više približe svom senzibilitetu.
Ipak, kafei u Dablinu imaju viševekovnu istoriju, a vremenom su se razvili u okupljališta poslovnih ljudi, što je i danas čest slučaj.
Drugi deo svetskih kafe tradicija uskoro stiže, a u međuvremenu, pišite nam koji su Vaši mali rituali i kako Vi najviše volite da pijete kafu!
Like this:
Like Loading...
Related
